http://ecopop.rs/ Datum 5. avgust 2020. godina Zabranjeno umnožavanje © Autorska prava zadržana u potpunosti. Ovaj materijal se može koristiti samo za svrhu sopstvene obuke – druga izdanja nisu dozvoljena. Ne može se koristiti za prodaju i druge komercijalne i nekomercijalne upotrebe, u bilo kom obliku, pisanom, elektronskom, niti putem interneta!

CIRKULARNA (KRUŽNA) EKONOMIJA

Ukratko

„Cirkularna ekonomija“ ima dva cilja, da zaštiti životnu sredinu i da podstakne proizvodnju da radi na još više održiv način. Oba cilja se zasnivaju na većoj efikasnosti izvora, u tom smislu su na istom zadatku ali se dešava da postoje sukobi u pojedninim pitanjima. Kružnost nije dovoljna, neophodno je da bude čista kružna ekonomija, tako da sekundarni materijali ne sadrže zagađujuće materije koje mogu da nanesu štetu životnoj sredini, zdravlju i tako dovode do gubljenja poverenja javnosti.

Najbitnija stvar u izgradnji Cirkularne ekonomije su unapređenje proizvodnje i postrojenja sa korišćenjem mogućnosti reciklaže što dovodi do veće proizvodnosti, sprečavanja proizvodnje otpada i korišćenje ostataka materijala iz proizvodnje i materijala dobijenih iz otpada kao sekundarnih sirovina.

Cirkularna ekonomija je široko polje za istraživanje i podrazumeva mnoge aktivnosti za sprovođenje. Ona uključuje nove poslovne  modele i nove proizvodne procese i drugo. Cilj je prelazak sa pravolinijske ekonomije u kojoj se proizvedeni otpad ne iskorišćava na kružnu ekonomiju u kojoj je minimalna proizvodnja otpad a nastale količine se potpuno iskorišćavaju. Ne postoji jedna aktivnost koja se preduzima već mnogo različitih pojedinačnih aktivnosti koje doprinose kružnom kretanju. Međutim cirkularna ekonomija može da dovede do ekonomskih, pravnih neizvesnosti, i neizvesnosti u pogledu životne sredine. Ipak ne možemo u potpunosti tvrditi da je ovo prepreka za neophodna unapređenja.

Lak pristup jeftinim materijalima, nedostatak poverenja u sekundarne materijale i nedostatak potrebnog znanja su prepreke za cirkularnu ekonomiju tako da su mnogi sekundarni materijali izgubljeni kao otpad. Otuda je neophodno da se obezbedi poverenje u korišćenje sekundarnih materijala za sirovine. Ukoliko se na tržištu nađe nešto što nije ispravno to je onda neuspeh cirkularne ekonomije. Mogućnosti u vezi nus proizvoda i krajnjeg otpada nisu do kraja iskorišćene. Usvajanje nacionalnih kriterijuma za sistem krajnjeg otpada (EOW) je veoma ograničena čak u državama Evropske Unije. Postoji veliki broj izazova u sprovođenju različitih delova WFD u menadžment sistemu i menadžment sistemu otpada. Posledica dostizanja  sistema krajnjeg otpada može biti značajna pošto jednom kada je dostignuta materijali su izvan kontrole organa nadležnih za otpad. Pored toga supstance/proizvodi koji su izbačeni iz režima otpada trebalo bi da potpadnu pod propise u oblasti hemikalija. 2019. godine je uspostavljena nova EU Komisija koja raspravlja o novim zadacima Cirkularne ekonomije, kao što je veća briga o društvenom uključivanju. U tom smislu postoji veliki broj inicijativa. U toku je izrada studije o sporednim proizvodima i sistemu krajnjeg otpada (EOW). Evropska Komisija će ovom studijom dati preporuke za dizajn propisa i jačanja ovog režima na nacionalnom nivou.

Evropska Unija je 2019. godine donela izveštaj o primeni Akcionog plana cirkularne ekonomije iz 2015. godine koji je važan iskorak, sadrži 54 koraka koji pokrivaju ceo ciklus proizvodnje/korišćenja, tačnije odnose se na proizvodnju, potrošnju, upravljanje otpadom i nova tržišta, i u vezi sa tim prvenstveno na sektore: plastuka, otpad od hrane i tokovi hrane, kritični prirodni resursi, građevinski sektor (otpad od grđenja i rušenja), finansijski programi inovacija i monitoring

(https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:52020DC0098&from=EN).

U Srbiji trenutno nije usvojen akcioni plan za cirkularnu ekonomiju ali u ministartsvu postoje projekte grupe u vezi cirkularne ekonomije i s obzirom na uslovljenost usklađivanja propisa u oblasti zaštite životne sredine iz Poglavlja 27. sa Evropskom Unijom očekuje se da i Srbija donese ovakav akcioni plan.

Aleksandar Blagojević

Magistar tehničkih nauka

Dipl. inženjer hemijske tehnologije

Republički inspektor za zaštitu životne sredine

Sudski veštak za oblast tehnologija i metalurgija